Пролеће.....


Пролеће не долази 20 марта. Пролеће не стиже онда када процвета ђурђевак,а ни кад се врате ласте.
Не почиње ни кад се у школи пишу састави 'Пролеће у мом граду'. Чак ни онда кад се заљубимо.
Ако мене питате почиње онда и само онда када се појаве прве трешње и јагоде.


Има нешто у тим трешњама.Можда зато што су некако тврдоглаве и једине одбијају да зру у било које друго време сем у своје, или зато што су нас, док смо крадуцкали комшијске, научиле да је туђе увек помало слађе, или због безброј дуплих трешања које су глумиле минђуше.Подсећају нас на неке људе са којима смо одавно појели све трешње, тако да ништа није остало иза њих, али и на неке чији долазак зарумењени једва дочекамо..

А тек јагоде... Знам, ту су преко целе године, лепе, црвене, допадљиве.Крупне и неодољиве. Слажу се са шампањцем и шлагом.
Али жељу замишљамо само кад пробамо оне прве. Оне чији мирис осетимо и препознамо. Оне које памтимо по флекама на белој мајици (по навици), по опомени 'немој неопране', и по томе што нестану онако брзо као што су се и појавиле... Слатке и сочне.

Јагоде и трешње носе са собом тренутке уживања, ону магију тренутка и слаткоћу првог пута. Првог погледа, намигивања, додира. И верујте ми, сетићете их се сваки пут кад пробате нашу
воћну радост. Опет, опет и опет.


Нема коментара